КРСТ

Праве речи увек дођу у погрешно време. Касне, касне… Да ли је време грешно? Поново на гпочетак, у круг у круг играмо валцер ја и друг…

Зашто мучимо себе и уживајући у својој патњи унесрећујемо друге? Како се решити терета и изборити за себе? Непрекидна борба са самим собом – где се та паклена игра завршава?

Радите посао који волите. Како себи обезбедити то задовољство? Свима су потребни докази, материјални, физички, болно опипљиви… Где се денуло оно доба када су били довољни усмени артефакти и предања? Засигурно је постојало много више веровања и поверења међу људима. Неупрљани одвратним љигавим изговорима о чистој езистенцији ти људи се у блату крвљу борише за идеале, слатке идеје потекле из Извора.

Питају ме зашто сликам. Заправо, велика већина халапљиве светине жели да зна – на који начин ћу направити паре, паре, паре. Није њих брига шта је то што покреће – јер је важно једино обезбедити кров над главом и пун фрижидер. У завидној ситуацији сам јер ме ова питања до сада никада нису морала бринути. Ниједно од ово двоје никада ми није мањкало. А знате ли шта јесте? Старији брат. Нашла сам га напослетку, хвала му. Имала сам два избора – да на тај „недостатак“ гледам као на емоционалну катастрофу и разлог за тугу – или као на поруку живота да неке ствари морам да решим сама и да ми је врло добро јасно шта тражим овде. Ту сам да учим, толико много имам да научим. Свако носи неки свој крст. Зашто је мој толико тежак?

Тја, тја. Бедне будалаштине! Изгубим ли достојанство пацови ће ме изгристи. Попуштајући себи и оправдавајући мизерне испаде чинимо само још горе – дубље се закопавамо у рупу из које се не 

можемо искобељати без нечије помоћи.

Учинимо услугу себи и другима –оставимо за собом отрцане фразе и живимо живот без освртања – јер кад Онај одозго позове на последњу исповест једино што можемо рећи биће – кајем се.

 

Leave a Reply

Close Menu